Annunciation, wall-painting, Holy Prophet Elijah, Kastela, Peireas, 2000

Овде су две новине, од који се једна односи на Анђела а друга на Богородицу. Анђео је сликан у тренутку свог приземљивања. Силази с неба на земљу, коју још није дотакао. У динамичком току представе, иконописац налази за сходно да једну ногу стави иза стене, како би пренео један живи приповедачки карактер, уводећи нас у стварност композиције, и наводећи нас на закључак да ће ускоро направити следећи корак и крочити на земљу. Богородица се, као и на другим представама Благовести, повија унапред, скоро сагиње пред радосном обзнаном Архангела Гаврила. Овде се, међутим, представа користи као повод да би се Богородица показала као темељ Цркве. Док се она сагиње, на њеним раменима се ослањају: купола, лукови, кровови, цркве, манастири и кандила – сва Црква, која као основу и темељ има послушност Богородице божанској вољи и плану за спасење света. На другој икони, између Анђела и Богородице налази се Црква да би се показало како се у моменту зачења Христовог у утроби Богородице зачиње и почиње да постоји Црква, Тело Христово.